Zašto elektrane uvek izgledaju kao elektrane? To je prećutno pitanje iza predloga biroa AZPA za novu gasnu elektranu u Vedelu, Nemačka, koja je zamišljena kao „zelena planina“. Ideja nije toliko usmerana kako bi se elektrana prikrila, već kako bi se ona pretvorila u lokalnu atrakciju. Elektrana na ugalj je izgrađena u Vedelu 1960-ih kako bi obezbedila električnu energiju susednom gradu Hamburgu, a naknadno je modifikovana u kombinovanu elektranu (CHP - combined heat and power) 1980-ih godina. Sada postoje planovi za gradnju nove gasne CHP elektrane od 400MW u Vedelu do kraja ove decenije. Predlog biroa AZPA, koji se odnosi na novu elektranu, uzima inspiraciju iz svog položaja na obalama Elbe i lokalne priobalne šume koja je nekada preovlađivala tamo. Iako je u početku ideja bila da se podigne struktura prekrivena zelenim tekstilom kako bi se stvorila trenutna vizuelna barijera, ona će s vremenom biti zamenjena sa mrežom koja bi podržala penjajući vegetaciju. Pored penjačica, drveće će biti zasađeno oko elektrane. U početku, brzorastuće vrste će biti favorizovane, i visoko drveće, kao što je topola, biće posađeno bliže elektrani, ponovo u službi stvaranja vizuelne barijere. Iako će i drveće i biljke penjačice zapleniti neku količinu ugljen-dioksida, predlog je verovatno više estetski nego ekološki motivisan. Biro AZPA piše da njihov predlog pokušava da „reši konflikt između prirodne ekologije i životne sredine napravljene od strane čoveka“.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Arhitektonski biro JDS Architects je nedavno predstavio uzbudljivi projekat nove kancelarijske zgrade sa zelenim krovom za moderni i rezonantan grad Istanbul. Projekat pod imenom Kagihtane Gardens ima blisku vezu sa okolnim brdovitim pejzažom, koje on oponaša sa terasastim zelenim krovovima. Prirodno svetlo upada u zgradu M oblika sa svih strana, dok otvori štite unutrašnjost od pregrevanja. Javni trgovi na uličnom nivou povezuju maloprodajne prostore, a gornji spratovi pružaju vrhunski kancelarijski prostor za velika preduzeća. Izgradnja ovog projekta se očekuje da će početi ovog leta.Kagithane Gardens je prvoklasni kancelarijski i maloprodajni projekat koji je osmišljen da podstakne novi poslovni okrug u Kagitaneu u severnom delu Istanbula. Zgrada u obliku slova M se izdiže iznad dvorišta i bašta i pruža kancelarijske prostore sa uskom spratnom osnovom kako bi pružila bolje poglede i obilje prirodnog svetla. Prolazi na uličnom nivou prolaze kroz zgradu kako bi olakšali pešački saobraćaj u i oko kompleksa. Projekat površine 100.000 metara kvadratnih će uključivati prodavnice, restorane, fitnes centre i još mnogo toga na javno dostupnim nižim nivoima. Fleksibilni poslovni prostori otvorenog tipa na gornjim nivoima povezuju se sa privatnim terasama i krovnim baštama. Količina prirodnog svetla i toplote je ublažena sa otvorima na spoljašnjoj staklenoj fasadi. Iz biroa JDS kažu: „Projekat deluje kao katalizator poslovnog života za novi Istanbul, i on promoviše savremenu kulturu, arhitekturu i način života. Zamislili smo zgradu gde unutrašnjost komunicira sa spoljašnjem, gde je plan fleksibilan kako bi omogućio svima da pronađu svoj željeni prostor i mesto, bilo da je u pitanju preduzeće od jednog čoveka ili velika kompanija sa stotinama zaposlenih. Mi verujemo da je život u množini i da razni subjekti treba da koegzistiraju i razmenjuju svoja iskustva. Kagithane Gardens je mesto u kojoj takvo bogatstvo različitosti može naći svoje mesto.“

Milioni godina evolucije su dovele do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnogo istraživanja se bavi veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu „zelena energija“. Njihova tehnologija sakuplja energiju generisanu kroz fotosintezu pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija umesto toga iskoristi za pokretanje sitnih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku energiju deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Ovaj proces proizvodi elektrone koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem (Ramaraja Ramasamy), docentom na Inženjerskom fakultetu na UGA, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.

Tehnologija funkcioniše tako što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Iako nećete moći da pokrenete svoj HDTV uz pomoć najbližeg drveta u skorije vreme, Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.„U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. „Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“

Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. „Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće vode, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. „Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile tek u povodju, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Žarkov II - 4